Razvijanje samopouzdanja kod dece

Čarolija nastaje kada veruješ u sebe!

              Pozitivno vrednovanje sebe i verovanje u sopstvene mogućnosti i sposobnosti imaju veliku ulogu u životu svakog čoveka. Deca koja imaju samopouzdanja se ne libe da probaju nove stvari, da istražuju, da preuzimaju inicijativu, pa i da pogreše, jer veruju u sebe i znaju da će im trud doneti samo dobre stvari koje će im koristiti u daljem životu. Dok deca sa niskim samopouzdanjem ne preuzimaju inicijativu, oslanjaju se na druge i teško prihvataju kritike na svoj račun. Zbog svog lošeg mišljenja o sebi, sa poteškoćama se nose sa svakodnevnim izazovima. Neuspehe teško podnose i shvataju ih tragično.

              Dobra vest je da samopouzdanje nije urođena osobina. Ono se stiče vremenom. Na samopouzdanje značajno utiče okolina i mišljenje drugih. Ovde nastupate Vi, dragi roditelji. Sliku o sebi, svojim kvalitetima, sposobnostima, izgledu prvo dobija od Vas. Vi ste njegovo "ogledalo". Način na koji mu iskazujete ljubav, na koji ga kritikujete i hvalite ima značajnu ulogu. Vaš zadatak je da prihvatite svoje dete sa svim njegovim odlikama ličnosti i da ga zavolite , ali i da mu pomognete da upozna i zavoli sebe. 

              Roditelji greše kada, po svaku cenu, žele da promene određene osobine svog deteta, koje smatraju da će mu odmoći u životu. Zatim mu govore kako zbog toga nešto neće moći da uradi, da postigne, kako je zbog toga lošiji od drugih i na taj način mu kreiraju uverenje da manje vredi, da nije dovoljno sposobno, što direktno utiče na razvoj njegovog samopouzdanja.

              Deci je u prirodi da istražuju, da po prvi put urade nešto, ali tu često nastaje problem, jer roditelji znaju da kažu: "Nisi to dobro uradio. Ne radi se to tako. Nemoj ni da pokušavaš, još si mali za to." Umesto da pohvale njegovu inicijativu, njegovu želju da sazna i nauči nešto novo, dete dobija niz uvreda, koje utiču na njegovu sliku o sebi.

                Pokažite detetu da imate poverenje u njega i njegove sposobnosti. I kada nešto ne uspe da uradi, ohrabrite ga da pokuša ponovo. Naučite ga da iznova pokušava, jer će mu to doneti uspeh na svim životnim poljima. Samim tim izrašće u osobu, koja neće tako lako odustajati, u osobu koja će se boriti za ono što želi, što je čini srećnom, bezobzira na trenutni neuspeh. Ako dete usvoji da na neuspeh gleda kao na motivaciju da se poboljša, da se potrudi vise, kako bi postigao ono što želi, onda će biti osoba koja će hrabro koračati kroz život sa osmehom na licu i verom u sebe.

                  Zašto je važno da se roditelji ovoliko posvete razvoju samopouzdanja svoje dece? Zato što vreme u kome deca danas odrastaju je znatno drugačije i surovije po mnogim parametrima. U modernom svetu, preko medija i društvenih mreža, plasiraju se norme i kalupi u koje treba da se uklopiš. Zato svaka različitost u odnosu na okolinu, može prestavljati ozbiljan problem za decu koja rastu i formiraju svoju ličnosti u takvom okruženju. Vrlo često se deca suočavaju sa sudom svojih vršnjaka. Kako Vi možete da mu pomognete u situaciji kada mu kažu da je ružan, glup, smotan, debeo,...? Recite mu da je super,takav kakav jeste. Ako Vam kaže da to mislite zato što ste njegovi majka ili otac, odgovorite:"Zar moje mišljenje ne vredi? Upravo zbog toga vredi, jer te poznajem najbolje."

                  Samopouzdanje ne gradi time da nam svi govore kako smo najbolji, a da znamo da sve glumimo kako bi nas prihvatili. Samopouzdanje ne gradimo time da smo uvek u pravu, nego time da se ne bojimo pogrešiti. Biti najbolji znači biti ono što jesi, trudeći se  da izvučeš svoj maksimum iz sebe. Nije potrebno da te prihvati okolina, već da ti prihvatiš i zavoliš sebe.

Pričajte sa svojom decom kao da su najmudrija, najbolja, najlepša i najčarobnija bića na Zemlji, jer ono u šta veruju, to će i postati!

Važnost materijalnih stvari u odrastanju

Deci vaš poslovni uspeh ne znači ništa.Ona žele roditelje i svejedno im je da li ste poznata glumica, direktorka banke ili domaćica.

             

               Deci nije bitna raznovrsnost i količina hrane koja je na stolu. Bitno im je ko sa njima sedi za stolom. Nije im bitno koliko igračka košta,već ko se sa njima igra. Ako mislite da ćete sreću i ljubav svoje dece "kupiti" materijalnim stvarima. Grešite! Ni vama, ni detetu novac ne može pružiti sreću, ljubav, radost,... Ali zato može zagrljaj, poljubac, osmeh,...

                

                 Roditelji, koji se odluče da svoj život posvete karijeri, kako bi svom detetu pružili bolji život, treba prvo da shvate šta je potrebno detetu za srećno detinjstvo. Vaše prisustvo niko i ništa ne može da zameni. Zarađujete i plaćate osobu da vam čuva dete od jutra do mraka, a vi u toku dana nemate da mu pružiti ni pola sata svog vremena. Da li smatrate da joj ta osoba može pružiti ljubav i toplinu, koja mu je neophodna?

                  Dete, vremenom, zbog nedostatka roditeljske ljubavi, gubi samopouzdanje. Oseća se odbačenim. Preskupa igračka mu ne može zameni poljubac i zagrljaj roditelja. Željan roditelja, počinje da privlači njihovu pažnju. U početku to mogu biti pozitivni gestovi. Ali kada su roditelji preokupirani svojim poslovnim obavezama, tome ne pridaju značaj. Pošto su deca inteligentna bića, ona to primećuju i traže drugi način, kojim bi to ostvarili. Poznato je da, u većini slučajeva, roditelji primećuju kada deca naprave neku štetu, kada se ne primereno ponašaju na javnim mestima,... Onda reaguju i to na neprimeren način (grde dete, tuku ga,..). Zatim sledi kazna. Oduzimanje stvari koje voli. Znajte, to ga ne boli. Boli ga još jedno odbacivanje osoba, koje voli najviše na svetu, osećaj da je odbačen i sam. Traži krivca u sebi. Problem nastaje kada zbog "mrvica" ljubavi, koje mogu da budu neiskrene, prihvata i grčevito se vezuje za ljude, koji nemaju dobru nameru. Za ljude koji od njega žele materijalne stvari, ne obazirući se na njegova osećanja. Veliki broj ljudi, koji ovo dožive, budu razočarani u svet u kome  žive, u ljude, koji ga okružuju,... Budu razočarani u sebe! Nažalost, želeći da ublaže duševni bol, odaju se porocima.

                Zato je važno da napravite balans između poslovnog i privatnog života. Kada ste na poslu, fokusirajte se na poslovne obaveze i maksimalno se posvetite, kako ih ne biste donosili u vaš dom. Tako ćete imati više vremena, koje možete kvalitetno da iskoristite sa vašom porodicom. Vreme koje ćete posvetiti jedni drugima i ispuniti ga divnim emocijama. Ne zaboravite da živimo u materijalnom svetu i veoma je značajno negovati plamenite osobine, koje svaki čovek poseduje, samo su potisnute, kako bi se bolje uklopio u taj svet. Biti saosećajan čovek, koji ima emocije i iskazuje ih, nije sramota. Naprotiv, može biti velika prednost u odnosu na ostale. Ulažite u duhovni razvoj svoje dece, jer je sve materijalno prolazno i prazno.

Odgovornost u vaspitanju

Nije "S' kim si, takav si",nego si takav kakav jesi s' kim god da si!

              "Društvo ga je pokvarilo", koriste roditelji, koji svoju odgovornost i krivicu za nepoželjno ponašanje svog deteta, prebacuju na druge tj. na društvo koje ga okružuje. Jedini odgovorni su oni, jer vaspitanje počinje od prvog dana života i imali su dovoljno vremena da detetu "usade" moralne vrednosti, lep način ponašanja i izražavanja. Jer vaspitanje polazi iz kuće i traje čitavog života.
             

               Unutar porodice razvija se biće, koje poseduje osnovnu kulturu, samopouzdanje, samopoštovanje, svest o sebi i okolini, o drugim ljidima i njhovim osećanjima, kriterijume po kojima će birati ljude koji ga okružuju, o dobrim i lošim stvarima, koje mu svet pruža,... Takvo dete neće imati problem kada "sutra" bude deo tog društva. Dete se ne vaspitava ni u vrtiću, ni u školi, ni na ulici, ni kod rodjaka,... Već u kući u kojoj ste mu vi uzori. Ono samo, na svim ovim mestima, demonstrira ono što su videli i naučili od vas.

               Još jedna od zabluda je da dete treba upisati u neku vaspitnu-obrazovnu ustanovu i da se tu završava  vaša uloga u vaspitanju deteta.  Deca se ne vaspitavaju u vaspitno-obrazovnoj ustanovi. Najbolji primeri su grupe, gde borave deca prema kojima se isto ophodi, gde svi imaju istu osobu koja im svojim primerom demonstrira poželjno ponašanje, a svako se od njih ponaša drugačije. I kada osobe koje su školovane za rad sa decom, pokušaju da utiču na ponašanje deteta, ono u većini slučajeva, stvara otpor i govori: "Ovako isto radi moja mama. / Ovo me je tata naučio. I ja ću nastaviti ovo da radim!" Vaspitno-obrazovni radnici ovo treba da prihvate i da poštuju različitosti. Oni nisu odgovorni za ponašanje vašeg deteta, već ste vi. I ne treba deca da nam izlaze iz škola i vrtića kao roboti, kojima je "ugrađen" isti šablon ponašanja. Na vama je da odlučite kako želite da se vaše dete ophodi prema vama, drugim ljudima, ali što je najbitnije, kako će se ophoditi prema sebi. Jedino osoba koja voli i poštuje sebe, može to prižiti i drugim ljidima.

                Zapitajte se, zašto nikada nećete čuti od roditelja "Društvo ga je načinilo boljim čovekom". Sve i da pretpostavimo da se tako nešto dogodi, roditelji tog deteta će odmah sve zasluge prepisati sebi. Ali će isto to društvo i okriviti za sopstvene propuste u vaspitanju svog deteta. Treba biti objektivan, sagledati svoje ponašanje upućeno detetu i prihvatiti i pohvale i kritike upućene na račun njegovog vaspitanja. Deca iz svojih porodica treba da izlaze kao najbolji ambasadori roditelja i svojim primerom da motivišu druge da se poboljšaju.

                        

Upoređivanje sa drugom decom

Svaka osoba je jedinstvena,

zato se međusobno ne mogu porediti!

   "Kako je on to magao da uradi, a ti nisi?" 

"Kako je ona mogla to da nauči, a ti ne?"

                Da vas šef ovako poredi sa kolegama, kako biste se osećali? Još ako se doda neka pogrdna reč...Verujem da biste se osećali manje vrednim, poniženi,... Zašto onda to radite svojoj deci?

                 Ako upoređujete svoje dete sa drugim detetom, prvo sebe uporedite sa roditeljima tog deteta. Pogledajte gde grešite, šta možete da poboljšate,... Ali pre svega, da li posedujete iste osobine, kvalitete, sposobnosti,... Naravno, da ne! Svi smo mi jedinke za sebe, kao i naša deca. Svako od nas treba da uoči sopstvene potencijale i da se trudi da napreduje. Tako je i sa decom. Pomozite im da napreduju, da se menjaju na bolje, da se razvijaju,...Ali u odnosu na sebe, ne na druge. Ako insistirate da ga upoređujete sa istim detetom, vaše dete će ga gledati sa mržnjom, jer vi smatrate drugo dete boljim i da zbog njega ne vredi dovoljno. Ovako neće uspeti da motivišete dete da se razvija na bolje,već ćete mu uništiti samopouzdanje i volju za napretkom.

                Svako dete poseduje psihičke i fizičke sposobnosti. One određuju brzinu razvoja deteta. Vaša uloga je da mu pomognete u tom procesu. Naći način, koji detetu najviše prija, brzinu koja mu je potrebna da savlada određene stvari, pružiti mu strpljenje i podršku.

                 Svi imamo oblast koju volimo, za koju smo talentovani i u kojoj postižemo uspeh bez prevelikog napora. Isto tako i oblast, koja nam ne ide od ruke. Nismo superiona bića, koja briliraju na svakom polju. To važi i za vaše dete.

                  Vaš zadatak je da uočite interesovanja vašeg deteta, da ga podržite u tome i pomognete da se razvija na bolje. A šta ćemo sa onim što mu zadaje muke? Tu ste mu najpotrebniji. Nemojte pred njega postavljati prevelike ciljeve, upoređivati sa drugima. Već zajedničkim snagama idite korak po korak. Upoređujte ga sa njegovim trudom i napretkom, sa onim što dete može danas, a nije moglo juče. Ukažite mu na to i pohvalite ga. To će mu dati snagu da nastavi, to će ga motivisati.

Podrška deci

Budite najvatreniji fanovi

svoje dece!

             

             

              U odrastanju, kada se dešavaju nejveće promene, kada se upoznajemo sa sobom i svetom koji nas okružuje, važno je da imamo ljude koji veruju u nas i pružaju podršku. Iz porodice, deca crpe sve ono što sa sobom nose u svet. Ako želimo da svet bude bolje mesto za život, onda se potrudite dadetetu pružite sve ono što smatrate plemenitim i pozitivnim. umesto materijalnih stvari, u "kofer života" spakujte mu ljubav, razumevanje, poštovanje, lepe reči, kje više vrede od dukata. 

             Neko će reći, da ne živimo u svetu gde se to ceni. Grešite! Na ovom svetu uvek je postojalo sve ovo, što postoji i danas. Na vama je da izaberete šta ćete ceniti. Ne treba da vas zanima svet i ono šta drugi vrednuju. Već vaše dete i ono što želite da gledate i divite se celoga života. Ono što će vas ispuniti ljubavlju i ponosom. Svet neće sigurno, zato se uspresredite na svoje dete.

              Posmatrajte ga! Svaki korak, koji napravi, bezobzira koliko on bio, pohvalite. Dajte detetu doznanja da ste prisutni, da cenite njegov trud, da primećujete promene u njegovom razvoju, ponašanju, razmisljanju,... Oni su svesni kada nešto urade po prvi put. Tada su u čudu, potrebna ima je povratna informacija od vas, da li je to dobro.

              Ako smatrate  da nešto treba korigovati, prvo pohvalite nešto što vam se dopalo. Zatim porazgovarajte o onome što nije. Tada neće shvatiti kao napad, već kao savet da se poboljša. Pokažite im da verujete u njihove kvalitete i želite da koračaju napred, a da sve vi tu, kao njihova najveća podrška, njihov "vetar u ledja" koji navija da izdrže i stignu do svog cilja.

Briga u roditeljstvu

Više od 90% stvari o kojima smo brinuli,

nije se dogodilo!

              U roditeljstvu je veoma prisutna briga, jer roditelji osećaju da nežno biće zavisi od njih i da treba da ga zaštite, sačuvaju od loših stvari koje mogu da mu se dogode. Normalno je prisustvo tog osećaja kod roditelja.

                Problem nastaje, kada svoje strepnje i strahove prenesete na dete. To će ga sputavati u životu. Stvoriće mu "kočnice"  koje će mu odmoći. Kada vas preplavi briga, zastanite, udahnite duboko i shvatite da se taj scenario odvija u vašoj glavi. To nije realnost vašeg deteta.

               Evo primera da lakše razumete. Dete izađe da se igra sa drugarima, a roditelj ostane u kući i krene da razmišlja o negativnim stvarima, koje mogu da mu se dese. U glavi krene da konstruiše događaje, svaki lošiji od prethodnog. Poćinje da ga boli glavi i srce mu ubrzano lupa, uznemiren toliko da je izgubio kontrolu nad sobom. 

               Kada vas preplave ovakve misli, samo se prisetite trenutaka, kada ste se igrali bezbrižno, omiljenih igra sa svojim drugovima. Setite se kako ste se tada osećali, koliko ste se smejali i uživali u svakom trenutku. Kada vam dete ne dodje na vreme iz škole, ne znači da mu se nešto loše dogodilo. Možda ih je učiteljica zadržala, možda samo sporije hoda sa svojim drugovima, kako bi što više vremena proveo zabavljajući se sa njima. Ne morate odmah da pomislite da mu je život ugrožen.

               A sada kažite sebi: "MOJE DETE UŽIVA! SA OSMEHOM NA LICU, VRATIĆE SE KUĆI." U ovakvim situacijama, kada osetite da vas briga uzima pod svoje, da vam truje um i stvara osećaj uznemirenosti, izgovarajte ovo dok ne poverujete, dok ne smirite sebe. Setite se koliko puta ste loše scenarije doživeli u vašoj glavi, a to se nije dogodilo u realnosti, hvala Bogu. Zahvalite se na tome i zbog vašeg deteta i sebe, očistite um od loših misli. Ako već mislite, neka to budu pozitivne misli.

               Verujem da ne želite da mu život prođe u strahu i paranoji, već u sreći i radosti. Zato svoj um ispunite lepim scenarijima u kojima je vaše dete glavni akter. I to vreme, kada ste odvojeni, iskoristite da učinite nešto lepo za sebe. Potrudite se da uradite nešto zanimljivo, kreativno, inspirativno, što ćete podeliti sa detetom kada se vrati. Razgovarajte o lepim iskustvima i događajima, koje ste doživeli dok ste bili razdvojeni. A brigu...nju ostavite nekom drugom, ko misli da će mu doneti dobro i ulepšati dan. 

Vi izaberite da vam osmeh vašeg deteta ulepša dan.

Porodični rituali

Uspomene iz detinjstva

 nam iznova greju srca!

              Posebno mesto u srcu svakog čoveka, zauzimaju uspomene iz najranijeg životnog doba. Svako okupljanje porodice, rodjaka, prijatelja,...ostaje u sećanju i izaziva prijatne emocije.

              Veoma je važno da svom detetu priuštite isto. Razmislite kako biste mogli da provodite slobodno vreme. Postarajte se da cela porodica bude na okupu i da svi učestvuju u zajedničkim aktivnosttima. Na vama je da odlučite da li će to biti svakoga dana ili za vreme vikenda. Bitno je da kvalitetno provedete vreme zajedno, da dete oseti prisustvo porodice, da se oseti kao ravnopravni član porodice, da oseti pripadnost.

             Organizujte aktivnosti u kojima ćete svi uzivati, koje će izmamiti osmeh na vašim licima i ispuniti vam srca. Imajte na umu da će se dete toga sećati kad odraste i prepričavati svojoj deci. Roditelji danas imaju malo slobodnog vremena, ali i to malo treba posvetiti deci, koja žude za malo neznosti i paznje.

             Ukoliko ne možete da osmislite, prisetiti se vašeg detinjstva, šta je vama ostalo u lepom sećanju, šta ste voleli da radite sa vašim roditeljima, braćom, sestrama,...  Popodnevna šetnja, odlazak u park, pokretna igra u kojoj ćete svi učestvovati, društvena igra u dnevnoj sobi,... Za sve ovo ne treba ništa materijalno. Samo vašoj deci treba da podarite ono što im je najvaznije: vaše vreme i paznju.

             Jedan zajednički obrok u toku dana, koji je začinjen osmehom, toplim pogledima, lepim pričama, je dovoljan da "nahrani" celu porodicu. Samo spremanje obroka može biti interesantno, samo ga "začinite" igrom, koja vam prija i ne zaboravite da dodate mnogo osmeha.

              Odlazak u vrtić ili školu, na trening, može biti vrlo zanimljiv, samo treba biti malo maštovit. Možete igrati neke jezičke igre i to vreme iskoristiti za razvoj govora deteta. Zagonetke, pitalice, asocijacije,...iznova su zanimljive, jer su stalno drugačije i efikasne, jer razvijaju dečji intelekt.

               Nemojte da zaboravite da promatrate decu. Njihov osmeh treba da vam bude najbitniji. Svaki lep trenutak im ostaje u sećanju. Potrudite se da ih ima mnogo vise nego neprijatnih. Najvažniji životni cilj svakog roditelja treba da bude odgajanje radosnog deteta, jer samo ono može da vam ispuni život iskrenim emocijama. Zato uvek nadjite vremena za vaše dete, pokažite mu da ga volite i da ste prisutni u njegovom životu.