Predrasude o interesovanjima i željama dece

Strah može da bude najveći neprijatelj sreće!

       Roditelji, vođeni brigom i strahom za budućnost svoje dece, utiču na njihove izbore. Smatraju da ako dete sluša određenu vrstu muzike, postaće narkoman, jer ljude koji vole taj žanr "bije" takav glas 

ili ako igra video igrice, postaće nasilnik, koji ide ulicom i maltretira ljude. 

       Ne treba biti sklon generalizaciji i etiketiranju osoba na osnovu njihovih hobija, interesovanja, sklonosti prema određenim stvarima. Svako ima sopstveni doživljaj muzike, filma, knjige,... Kod svake osobe se "probudi" drugačija emocija. Kada vidite da Vaše dete pokazuje interesovanje prema nečemu, posmatrajte ga. Vidite kako se oseća, koliko vremena i truda ulaže. Ako to radi srcem i ako ne primećujete nepoželjno ponašanje deteta, budite mu podrška. 

       Briga može biti izazvana neznanjem. Razgovarajte, postavite mu pitanja o stvarima koje vam nisu jasne, dopustite mu da Vam prenese svoju emociju, impresiju,... Budite otvoreni za nova saznanja. I tada ćete ga razumeti. Iskreni budite i recite mu strahove, mišljenje i dozvolite mu da Vam pomogne u razumevanju. Roditelji ponekad ishitreno donose zaključke, odbijaju mogućnost da ih sopstvena deca nauče nečemu, misleći da su oni stariji i pametniji. Što često nije tačno, jer što je osoba mlađa, veću želju ima da istražuje, ispituje, saznaje nove stvari, prikuplja nove informacije. Dete uči od roditelja, ali i roditelj od deteta. Zato svoj ego stavite po strani i pažljivo saslušajte šta dete ima da Vam kaže.

        Kada razumete motiv Vašeg deteta, njegovu želju za nečim, lakše ćete prihvatiti i podržati ga da istraje u onome što ga čini srećnim. Ne zaboravite, pojedinim ljudima je hobi postao posao i beskrajno uživaju u tome. Dok su se drugi odrekli svog hobija zbog straha, koji im je usađen u detinjstvu, da se od toga ne može živeti. Na Vama je da odlučite iz koje perspektive ćete sagledati stvari i doneti sud o nečemu. 

Od dece se može mnogo naučiti! Pre svega, kako roditi stvari iz čiste ljubavi, gde interes ne postoji.

Koliko Vam je važna sreća Vašeg deteta

Mnogi roditelji će da urade sve za svoju decu,

osim da ih puste da budu srećna.

          Svi misle da znaju šta je za nekoga dobro, šta će mu doneti mir i spokoj. Pogotovo roditelji. Gledajući iz svoje perspektive, savetuju decu, utiču na njihove odlukе poučeni ranijim iskustvima, namećujući im ciljeve, koji oni nisu ostvarili.  

           Postoje životni šabloni za koje se smatra da ćeš biti srećan, jedino ako ih osvariš određenim redosledom i to do određenog vremena(završiti fakultet, zaposliti se, venčati se, dobiti decu i to sve do 30 godina života, jer si posle "mator"). Ovo nije recept za srećan život! Sreća je stvar izbora. Kada ovo naučite i sebe i Vaše dete, živećete srećniji život. Sreća je i kada Vas pogrešan izbor dovede do pouke ili životne lekcije, koja će učiniti da postanete bolji čovek. Zato ih pustite da sami biraju i verujete da će ih njihovo srce odvesti na mesta gde će se osećati dobro. Čovek dok diše je živ i kada oseti potrebu nešto da uradi, tada je pravi trenutak, bezobzira koliko ima godina i šta drugi misli o njegovom izboru.

           Roditelji greše kada utiču na izbor profesije svog deteta. Misle da će im određeno zanimanje doneti više novca, ne razmišljajući koliko će im doneti zadovoljstva i sreće. Ni završen fakultet nije garancija uspešnog i srecnog života. Imate i ljude sa nižim stepenom obrazovanja, koji na posao odlaze i vraćaju se sa osmehom na licu, prateći svoj san, svoju pasiju, zarađujući na pošten i pristojan način. S' druge strane imate fakultetski obrazovane ljude, kojima su roditelji nametnuli njihovo buduće zvanje,koji su suštinski nesrećni, jer nisu pratili svoj san i interesovanja. Svakoga dana ići i raditi ono što ne volite, zarad toga da se zadovolje očekivanja roditelja, nije dobar izbor. Pre svega, nije dobar izbor takvih roditelja, koji to nameću deci. Nezadovoljstvo takvim životom, kad tad izađe na površinu, a tada se osoba oseća prazno i ljuto, prvenstveno na sebe, jer nije poslušala svoje srce, doživotno kriveći svoje roditelje za svoj život.

            Takođe, roditelji smatraju i da će bolje od svoje dece izabrati ljude, koji će ga okruživati tokom života, bili to prijatelji ili partneri. Jedina osoba, koja to može da uradi je samo dete. Ono najbolje zna kako i koliko ga cene kao osobu, sa kim mu je lepo da provodi vreme, sa kim se najviše smeje,... Vaše je da ga naučite da ne pristaje na ništa manje od onoga što ga čini srećnim i ispunjenim.

Uspešan i zadovoljan roditelj je onaj koji gleda u svoje dete,

koje sa osmehom na licu korača kroz život!

Kako naučiti dete da rešava sukobe sa vršnjacima

Da li pametniji uvek treba da popusti?

              Deca često dolaze u sukob jedni sa drugima oko različitih stvari. Nekada su uzrok igračke, nekada preotimanje drugova, sukob mišljenja,... Ti sukobi su veoma burni i žustri, ali kratkotrajni, jer su kod dece emocije pojačane. Roditelji na njih gledaju subjektivno i doživljavaju ih kao pravi atak na njihovo dete. Zaštitnički nastrojeni, prave veliku grešku mešajući se u sukob. Vređaju drugo dete, obraćaju mu se povišenim tonom,... Tom prilikom, svesno ili ne, povređuju drugo dete, braneći svoje.  Kako bi se Vaše dete osećalo da se strija osoba tako ophodi prema njemu?

               
             Jednom merom merimo reč kada je upućujemo ljudima oko sebe, a drugom merom kada je neko uputi nama.

              

              Ono što Vi možete da uradite kao roditelj je da se ne mešate u njihove sukobe i da naučite dete kako da brani sebe na što bezbolniji način. Veoma je važno da se kod deteta ne razvije agresija, da to ponašanje ne bude nekulturno i nevaspitano. Već da se na pristojan način, verbalno odbrani. Da zna da pronađe rešenje koje će svima ići u korist. Između dve osobe treba da postoji kompromis,  da niko ne bude ugrožen i omalovažavan. Kod deteta treba razviti toleranciju i svest da nije ono uvek u pravu, da zna to da prizna i sebi i drugima, da razume postupke drugih i da rečima može rešiti sve nesuglasice.

               
               Kada uradi ili kaže nešto nepristojno, pitati ga kako bi se ono osećalo da se njemu to dogodi ili ako se desila slična situacija, podsetiti ga na njegova osećanja. Deca najbolje osveste šta je dobro, a šta loše, kada bar u svojim glavicama dožive tu situaciju i po toj emociji donose zaključak.

                Naučiti dete da ne otima, već da lepo zamoli da mu se nešto da, da svoje nezadovoljstvo ne ispoljava fizičkim nasrtanjem na drugo dete. Kod dece treba razvijati toleranciju i strpljenje, jer će mu to pomoći da druge osobe i sukobe sa njma sagleda sa više strana i izabere ono što će mu doneti mir, a ne stres i nervozu. Nekada će popustiti i skloniti 

se, a nekada hrabro stati i braniti svoj stav.