Da li pametniji uvek treba da popusti?
Deca često dolaze u sukob jedni sa drugima oko različitih stvari. Nekada su uzrok igračke, nekada preotimanje drugova, sukob mišljenja,... Ti sukobi su veoma burni i žustri, ali kratkotrajni, jer su kod dece emocije pojačane. Roditelji na njih gledaju subjektivno i doživljavaju ih kao pravi atak na njihovo dete. Zaštitnički nastrojeni, prave veliku grešku mešajući se u sukob. Vređaju drugo dete, obraćaju mu se povišenim tonom,... Tom prilikom, svesno ili ne, povređuju drugo dete, braneći svoje. Kako bi se Vaše dete osećalo da se strija osoba tako ophodi prema njemu?
Jednom merom merimo reč kada je upućujemo ljudima oko sebe, a drugom merom kada je neko uputi nama.
Ono što Vi možete da uradite kao roditelj je da se ne mešate u njihove sukobe i da naučite dete kako da brani sebe na što bezbolniji način. Veoma je važno da se kod deteta ne razvije agresija, da to ponašanje ne bude nekulturno i nevaspitano. Već da se na pristojan način, verbalno odbrani. Da zna da pronađe rešenje koje će svima ići u korist. Između dve osobe treba da postoji kompromis, da niko ne bude ugrožen i omalovažavan. Kod deteta treba razviti toleranciju i svest da nije ono uvek u pravu, da zna to da prizna i sebi i drugima, da razume postupke drugih i da rečima može rešiti sve nesuglasice.
Kada uradi ili kaže nešto nepristojno, pitati ga kako bi se ono osećalo da se njemu to dogodi ili ako se desila slična situacija, podsetiti ga na njegova osećanja. Deca najbolje osveste šta je dobro, a šta loše, kada bar u svojim glavicama dožive tu situaciju i po toj emociji donose zaključak.
Naučiti dete da ne otima, već da lepo zamoli da mu se nešto da, da svoje nezadovoljstvo ne ispoljava fizičkim nasrtanjem na drugo dete. Kod dece treba razvijati toleranciju i strpljenje, jer će mu to pomoći da druge osobe i sukobe sa njma sagleda sa više strana i izabere ono što će mu doneti mir, a ne stres i nervozu. Nekada će popustiti i skloniti
se, a nekada hrabro stati i braniti svoj stav.