"Da li me pažljivo slušaš?"
Kada Vam se dete obrati rečenicom "Želim da ti kažem...", morate ga saslušati, šta god radili u tom trenutku. Sve ostavite i pažljivo poslušajte šta Vam govori. Zašto je bitno da ga tog trenutka saslušate? Zato što ima potrebu tog trenutka da ispolji svoje emocije. Ako kažete "Posle ćeš mi reći", prekidate mu tok misli i zaboraviće šta je želeo ili će posle reći deo, bez suštine koja je najvažnija.
Mnoga deca dugo u sebi čuvaju svoje misli i osećanja, koja ih muče. Nemaju hrabrosti da ih kažu naglas. Obično samo jednom skupe hrabrost da kažu i ako tada nemate vremena, to može da ima i negativne posledice. Iz perspektive odrasle osobe, to nije ništa strašto. Dok dete to doživljava sasvim drugačije. Možda ga je neko povredio svojim rečima, koje mogu zauvek da utiču na njegovo samopouzdanje. Nekada možda nije shvatio da se neko našalio i previše ozbiljno to prihvati. Deca drugačije shvataju i prihvataju neke stvari. Zato trebati popričati sa njima. Razjasniti odmah, dok je sve sveže u njihovim malim glavama.
Kada dete želi da Vam kaže kako se oseća, gledajte na to kao na najveći životni blagoslov. Jedino razgovorom možete da dođete do rešenja problema. Dete, koje čuva u sebi sve što ga muči, obično ima traume i nesigurnosti u sebe, koje ga prate kroz ceo život.
Trudite se da naučite dete da razgovara o stvarima koje ga muče, da problem kada se ispriča i podeli sa nekom osobom, brže i lakše se dolazi do rešenja. Steknite poverenje kod njega i objasnite mu da ćete uvek biti tu za njega i da može sve da Vam ispriča. A to ćete postići samo ako ga ne osuđujete i ako znate da sve što izgovori sačuvate za sebe, da ostane između vas. Stvorite odnos sa detetom u kome je normalno da se dele i dobre, i loše stvari. Vi treba da budete inicijator toga i svojim premerom mu pokažete da nije sramota govoriti o svojim osećanjima. Da sve što se desi jednom čoveku je normalno, i da je sve to sastavni deo života. Pogodovo u periodu odrastanje, kada se čovek preispituje, upoznaje sebe. Tada dolazi do različitih stvari, ali to sve stvara životno iskustvo. I odrasli prave greške, i oni imaju pogrešne izbore, bivaju povređeni od strane drugih osoba,...
Zato je i Vama, kao roditelju, dozvoljeno da potražite savet od deteta, da potražite njegovo viđenje i mišljenje. I nemojte se iznenaditi ako dobijete bolji savet od njega nego od neke odrasle osobe. Deca imaju razvijenu intuiciju i bolje procenjuju od odraslih u mnogim situacijama. Zato neka Vam deca budu najbolji prijatelji i pažljivo slušajte jedni druge, jer sigurno nećete osetiti izdaju i osudu. Već samo razumevanje i bezuslovnu ljubav, koja postoji samo između roditelja i dece.
