Odgovornost u vaspitanju

Nije "S' kim si, takav si",nego si takav kakav jesi s' kim god da si!

              "Društvo ga je pokvarilo", koriste roditelji, koji svoju odgovornost i krivicu za nepoželjno ponašanje svog deteta, prebacuju na druge tj. na društvo koje ga okružuje. Jedini odgovorni su oni, jer vaspitanje počinje od prvog dana života i imali su dovoljno vremena da detetu "usade" moralne vrednosti, lep način ponašanja i izražavanja. Jer vaspitanje polazi iz kuće i traje čitavog života.
             

               Unutar porodice razvija se biće, koje poseduje osnovnu kulturu, samopouzdanje, samopoštovanje, svest o sebi i okolini, o drugim ljidima i njhovim osećanjima, kriterijume po kojima će birati ljude koji ga okružuju, o dobrim i lošim stvarima, koje mu svet pruža,... Takvo dete neće imati problem kada "sutra" bude deo tog društva. Dete se ne vaspitava ni u vrtiću, ni u školi, ni na ulici, ni kod rodjaka,... Već u kući u kojoj ste mu vi uzori. Ono samo, na svim ovim mestima, demonstrira ono što su videli i naučili od vas.

               Još jedna od zabluda je da dete treba upisati u neku vaspitnu-obrazovnu ustanovu i da se tu završava  vaša uloga u vaspitanju deteta.  Deca se ne vaspitavaju u vaspitno-obrazovnoj ustanovi. Najbolji primeri su grupe, gde borave deca prema kojima se isto ophodi, gde svi imaju istu osobu koja im svojim primerom demonstrira poželjno ponašanje, a svako se od njih ponaša drugačije. I kada osobe koje su školovane za rad sa decom, pokušaju da utiču na ponašanje deteta, ono u većini slučajeva, stvara otpor i govori: "Ovako isto radi moja mama. / Ovo me je tata naučio. I ja ću nastaviti ovo da radim!" Vaspitno-obrazovni radnici ovo treba da prihvate i da poštuju različitosti. Oni nisu odgovorni za ponašanje vašeg deteta, već ste vi. I ne treba deca da nam izlaze iz škola i vrtića kao roboti, kojima je "ugrađen" isti šablon ponašanja. Na vama je da odlučite kako želite da se vaše dete ophodi prema vama, drugim ljudima, ali što je najbitnije, kako će se ophoditi prema sebi. Jedino osoba koja voli i poštuje sebe, može to prižiti i drugim ljidima.

                Zapitajte se, zašto nikada nećete čuti od roditelja "Društvo ga je načinilo boljim čovekom". Sve i da pretpostavimo da se tako nešto dogodi, roditelji tog deteta će odmah sve zasluge prepisati sebi. Ali će isto to društvo i okriviti za sopstvene propuste u vaspitanju svog deteta. Treba biti objektivan, sagledati svoje ponašanje upućeno detetu i prihvatiti i pohvale i kritike upućene na račun njegovog vaspitanja. Deca iz svojih porodica treba da izlaze kao najbolji ambasadori roditelja i svojim primerom da motivišu druge da se poboljšaju.