Koliko Vam je važna sreća Vašeg deteta

Mnogi roditelji će da urade sve za svoju decu,

osim da ih puste da budu srećna.

          Svi misle da znaju šta je za nekoga dobro, šta će mu doneti mir i spokoj. Pogotovo roditelji. Gledajući iz svoje perspektive, savetuju decu, utiču na njihove odlukе poučeni ranijim iskustvima, namećujući im ciljeve, koji oni nisu ostvarili.  

           Postoje životni šabloni za koje se smatra da ćeš biti srećan, jedino ako ih osvariš određenim redosledom i to do određenog vremena(završiti fakultet, zaposliti se, venčati se, dobiti decu i to sve do 30 godina života, jer si posle "mator"). Ovo nije recept za srećan život! Sreća je stvar izbora. Kada ovo naučite i sebe i Vaše dete, živećete srećniji život. Sreća je i kada Vas pogrešan izbor dovede do pouke ili životne lekcije, koja će učiniti da postanete bolji čovek. Zato ih pustite da sami biraju i verujete da će ih njihovo srce odvesti na mesta gde će se osećati dobro. Čovek dok diše je živ i kada oseti potrebu nešto da uradi, tada je pravi trenutak, bezobzira koliko ima godina i šta drugi misli o njegovom izboru.

           Roditelji greše kada utiču na izbor profesije svog deteta. Misle da će im određeno zanimanje doneti više novca, ne razmišljajući koliko će im doneti zadovoljstva i sreće. Ni završen fakultet nije garancija uspešnog i srecnog života. Imate i ljude sa nižim stepenom obrazovanja, koji na posao odlaze i vraćaju se sa osmehom na licu, prateći svoj san, svoju pasiju, zarađujući na pošten i pristojan način. S' druge strane imate fakultetski obrazovane ljude, kojima su roditelji nametnuli njihovo buduće zvanje,koji su suštinski nesrećni, jer nisu pratili svoj san i interesovanja. Svakoga dana ići i raditi ono što ne volite, zarad toga da se zadovolje očekivanja roditelja, nije dobar izbor. Pre svega, nije dobar izbor takvih roditelja, koji to nameću deci. Nezadovoljstvo takvim životom, kad tad izađe na površinu, a tada se osoba oseća prazno i ljuto, prvenstveno na sebe, jer nije poslušala svoje srce, doživotno kriveći svoje roditelje za svoj život.

            Takođe, roditelji smatraju i da će bolje od svoje dece izabrati ljude, koji će ga okruživati tokom života, bili to prijatelji ili partneri. Jedina osoba, koja to može da uradi je samo dete. Ono najbolje zna kako i koliko ga cene kao osobu, sa kim mu je lepo da provodi vreme, sa kim se najviše smeje,... Vaše je da ga naučite da ne pristaje na ništa manje od onoga što ga čini srećnim i ispunjenim.

Uspešan i zadovoljan roditelj je onaj koji gleda u svoje dete,

koje sa osmehom na licu korača kroz život!

Kako naučiti dete da rešava sukobe sa vršnjacima

Da li pametniji uvek treba da popusti?

              Deca često dolaze u sukob jedni sa drugima oko različitih stvari. Nekada su uzrok igračke, nekada preotimanje drugova, sukob mišljenja,... Ti sukobi su veoma burni i žustri, ali kratkotrajni, jer su kod dece emocije pojačane. Roditelji na njih gledaju subjektivno i doživljavaju ih kao pravi atak na njihovo dete. Zaštitnički nastrojeni, prave veliku grešku mešajući se u sukob. Vređaju drugo dete, obraćaju mu se povišenim tonom,... Tom prilikom, svesno ili ne, povređuju drugo dete, braneći svoje.  Kako bi se Vaše dete osećalo da se strija osoba tako ophodi prema njemu?

               
             Jednom merom merimo reč kada je upućujemo ljudima oko sebe, a drugom merom kada je neko uputi nama.

              

              Ono što Vi možete da uradite kao roditelj je da se ne mešate u njihove sukobe i da naučite dete kako da brani sebe na što bezbolniji način. Veoma je važno da se kod deteta ne razvije agresija, da to ponašanje ne bude nekulturno i nevaspitano. Već da se na pristojan način, verbalno odbrani. Da zna da pronađe rešenje koje će svima ići u korist. Između dve osobe treba da postoji kompromis,  da niko ne bude ugrožen i omalovažavan. Kod deteta treba razviti toleranciju i svest da nije ono uvek u pravu, da zna to da prizna i sebi i drugima, da razume postupke drugih i da rečima može rešiti sve nesuglasice.

               
               Kada uradi ili kaže nešto nepristojno, pitati ga kako bi se ono osećalo da se njemu to dogodi ili ako se desila slična situacija, podsetiti ga na njegova osećanja. Deca najbolje osveste šta je dobro, a šta loše, kada bar u svojim glavicama dožive tu situaciju i po toj emociji donose zaključak.

                Naučiti dete da ne otima, već da lepo zamoli da mu se nešto da, da svoje nezadovoljstvo ne ispoljava fizičkim nasrtanjem na drugo dete. Kod dece treba razvijati toleranciju i strpljenje, jer će mu to pomoći da druge osobe i sukobe sa njma sagleda sa više strana i izabere ono što će mu doneti mir, a ne stres i nervozu. Nekada će popustiti i skloniti 

se, a nekada hrabro stati i braniti svoj stav.

Značaj kreativnosti za razvoj deteta

Zavrnite rukave i osetite čari mašte i kreativnosti.

         U koliko današnjih domova možemo naći olovke, flomastere, tempere, blok broj 5, sveske? A i ako ih ima, da li se koriste? Na koji način ih možemo iskoristiti za razvoj dece?

             Nekada su deca zabavu nalazila u svim navedenim stvarima. Istraživala su nove mogućnosti, ispoljavala svoju kreativnost, svoje emocije, razvijala maštu i što je najvažnije, razvija finu motoriku. Jedna od boljki današnjeg vremena je što smo sve ove stvari zamenili tabletima, pametnim telefonima, a zabrinjavajuće veliki broj dece ne zna pravilno da drži olovku. Deca treba da znaju da koriste moderne tehnologije, jer je to ono što čini njihov svet.  Ne treba ni zapostavljati olovku i papir, jer su i oni, još uvek u upotrebi.

           Dragi roditelji, nije dovoljno samo odvesti dete u vrtić, uzeti ga posle celodnevnog boravka u njemu, pustiti mu crtani ili dati da igra igrice na tabletu i da se tu završava rad na njegovom razvoju. Sve i da je dobilo i naučilo sve što mu je potrebno u vrtiću, zar ne biste želeli i Vi da učestvujete. Pretpostavimo da Vaše dete pohađa vrtić u kome dobija sve što mu je potrebno za svestran razvoj, zar Vam ne bi pričinilo zadovoljstvo da pojedine stvari ponovite sa njim i utvrdite napredak svog deteta? Ili ako je situacija drugačija, da mu pomognete u razvoju.

             Roditelji znaju da kažu kako su kupili bojanku, a da dete neće da boji ili svesku, a neće da crta i da je to bačeno u ćosak sobe. Otkriću Vam jednu tajnu. Ni u vrtiću im ne daju prazan papir i bojice, kažu da crtaju, ako im se crta. Naravno, da neće svi crtati. Tako ophođenje neće kod dece izazvati prijatan osećaj, neće ih zaintrigirati da ispolje svoju maštu i osećanja. Tome treba da prethodi priča sa interesantnim likovima i radnjom, razgovor o stvarima koje su im se dogodile ili ono o čemu maštaju. Nakon toga, kada oni u svojim glavama vide sve to, onda mogu da prenesu na papir.

            Vi, kao roditelji, treba da se prepustite toj avanturi zajedno sa njima. Svoja uverenja da ne znate da crtate i da niste talentovani za umetnost, ostavite po strani. Deci nije potrebna lepa slika, ona imaju razvijenu maštu i ako im kažete da neki simbol prestavlja nešto, usvojiće i neće tražiti sličnosti sa realnim objektom. Važno je da sa svojim detetom provedete vreme ispunjeno zabavom i smehom, uz to naučiti ga nečemu. U takvoj prijatnoj atmosferi, brže i lakse će usvojiti stvari, koje su značajne za njegov razvoj, a i Vi ćete uzivati u tome.

           Odredite sa detetom kada ćete imati kreativnu radionicu. Svakog sledećeg puta koristite neki drugi materijal. Teme koje ćete koristiti za inspiraciju neka budu raznovrsne i drugačije, jer će one detetu držati pažnju. A Vi pratite razvoj Vašeg deteta i iskoristite te aktivnosti kako bi usvojilo i naučilo nešto novo. Za ove aktivnosti ne treba Vam puno novca. Nekoliko papira, bojice, tempere, plastelin, stara odeća, dobro raspoloženje i spremni ste da kroz igru pozitivno utičete na razvoj svog deteta. Obratite pažnju na razvoj fine motorike, koja će se vremenom poboljšavati. Razgovarajte sa njim, postavljajte mu pitanja, tražite da Vam opisuje ono što je uradilo i na taj način utičite na razvoj govora. Možete da razgovarate o biljkama, životinjama, koje crtate ili pravite od plastelina i na taj način će dete naučiti nešto novo. Uporedjujte veličine, prebrojavajte ono što je "izašlo" iz vaše kreativne radionice. Možete da pravite i igračke, muzičke instrumente,... Možete šta god poželite, samo se "naoružajte" dobrim raspoloženjem i ideje će same doći.

         Najvažnije je da se deca osećaju dobro dok stvaraju. Umetnost će im pomoći da povećaju svoje samopouzdanje i dati mogućnost da eksperimentišu i omogućiti da slobodno prave greške, nalaze rešenja, formirajući nove načine razmišljanja, koje će primeniti u svakodnevnom zivotu.

Kako da svom detetu olakšate boravak u vrtiću

Pomoziti svom detetu da zavoli vrtić

              Susret sa novom sredinom može biti traumatično iskustvo ili nešto čega ćemo se sećati sa osmehom na licu. Prilikom tog prvog susreta, na naš doživljaj te sutuacije utiču priče, koje smo čuli o tome. Doživljaju drugih ljudi nam kreiraju sliku o nečemu nepoznatom i nesvesno izazivaju dobru ili lošu emociju, zavisno od priče koju su nam ispričali.

               Zato je važno da dete pripremite za polazak u vrtić. Potrebno je da duži vremenski period pričate o onome što ga tamo očekuje. Nije dovoljno da mu nekoliko puta pre polaska kažete da je tamo lepo i da to pozitivno utiče na njegov utisak o vrtiću. Najbolje bi bilo da o svemu što se događa u toj vaspitno-obrazovnoj ustanovi razgovarate sa svojim detetom. Način na koji ćete mu govoriti o svemu tome, na njega će ostaviti veliki utisak.

               Kada dete polazi u vrtić, veoma je vazno da mu objasnite zbog čega će morati da boravi u nepoznatoj prostoriji sa decom, odvojen od Vas. Deca su razumna bića i ako im kažete da idu u vrtić zbog toga što Vi radite i ne mogu sama da brinu o sebi dok ste Vi na poslu, da su bake i deke zauzete svojim obavezama i da ne mogu da ih čuvaju ili bilo koji drugi razlog. Deca će razumeti da za njihovo dobro ih ostavljate negde gde će im biti pružena briga i sve ostalo što im je neophodno dok su odvojena od Vas. Recite im i da će biti mnogo dece sa kojom će se družiti, deliti igračke, zajedno jesti i spavati, ali i da će neko od te dece plakati, jer je tužno zbog toga što mu roditelji nisu prisutni. Jedan od najvećih šokova detetu je susret sa vrtićem prvog dana u kom deca plaču i ono zbunjeno stoji i razmišlja šta li im to rade, pa su svi uplakani. Ali kada zna da je razlog tuga zbog razdvajanja od roditelja, onda može da ih razume i uteši. Da, da ih uteši. Oni međusobno komuniciraju, kao i odrasli, razumeju jedni druge i dele savete kako bi se nešto lakše prebrodilo. 

               Još jedna bitna stvar, nemojte ih lagati da ćete se vratiti za 10-20 minuta. Iako, kod mlađe dece nije razvijen pojam o vremenu, oni na osnovu količine aktivnosti koje se dese u toku dana, mogu da procene da li negde boravili dugo ili kratko. Ako već želite da mu date neku smernicu, neka to bude neka aktivnost u vrtiću posle koje čete doći npr. posle ručka,posle spavanja,... Nemojte mu obećavati, ako niste sigurni da ćete do tada stići. Oni će se osećati loše, zato što odmah pomisle da ste ih zaboravili i da će ostati u vrtiću, jer se niste pojavili do tog trenutka. Deca tek u starijim vaspitnim grupama gube taj strah da će biti zaboravljena od strane roditelja. Zato im stalno govorite kako ćete doći po njih, kao i prethodnih dana i da stalno mislite na njih dok ste razdvojeni. To će im mnogo značiti.

             Na kraju, najvažnija stvar- Vaš stav o vrtiću i vaspitačima. Vrtić je mesto puno ljubavi, razumevanja i pažnje, ne samo usmereno prema deci, već i prema roditeljima. Poželjno je da to bude obostrano. Imajte razumevanja da u toj velikoj kući boravi mnogo dece, kojoj se treba podjednako posvetiti. Nemojte biti sebični i misliti samo na svoje dete. Mislite o svom detetu, kao biću, koje boravi u kolektivu gde postoje interni dogovori i pravila koja doprinose stvaranju prijatne atmosfere. Npr Roditelj kaže detetu da ne treba da spava. To dete onda za vreme spavanja, pravi buku i onemogućava drugoj deci, kojoj je potreban san, da se odmore. Ili da ne učestvuje u aktivnostima, a ono koristi taj trenutak da sabotira i decu i vaspitača u vaspitnom-obrazovnom radu. U ovakvim i sličnim situacijama samo je jedno dete na dobitku, dok ostala deca ispaštaju. Smatrajući ovo ispravnim postupkom, samo svom detetu nanosite štetu. Kolektiv ga neće prihvatiti, jer deca ne žele da doživljavaju neprijatnosti. Pogotovo od svojih vršnjaka.

            Takođe, Vaš stav o vaspitačima je veoma značajan. To su osobe koje ostavljaju veliki pečat na naš život. Njihovi postupci i mišljenje o nama ostavljaju dubok trag. Zbog toga se, Vi kao roditelji, podrudite da Vašem detetu taj odnos ostane u lepom sećanju. U današnje vreme, oni provode više vremena sa decom, nego roditelji. Nažalost, bolje ih i poznaju. Roditelji greše kada u prisustvu dece komentarišu postupke vaspitača, nazivajući ih pogrdnim imenima. Kakvu sliku stvarate detetu o osobama, kojima ste ga poverili dok ste Vi odsutni? Da li to Vašem detetu može doneti dobro ili loše? Ako se sa nepoštovanjem ophodite prema njima, razmislite šta Vi i Vaše dete dobijate za uzvrat.

             Pre svakog napada na njih, dobro razmislite kako će se sve to odraziti na Vaše dete i da li je vredno toga. Imajte na umu da će detetu biti prijatnije, ako pokažete malo više razumevanja i postovanja. Ne treba da spustite kriteriju i opravdavate sve postupke. Ali ako možete da reagujete bez napada, sa predlogom za poboljšanje, Vašem detetu će doneti samo dobrobit. Naučite svoju decu da u njima vide osobe, koje su tu za njih. Potrudite se da dete sa njima izgradi odnos, koji se zasniva na poverenju i poštovanju. Naučite ga da im se obraća. Da im kaže, ako mu nešto ne prija, ako ga nešto boli, da postavi pitanje u vezi nečega što ga muči, da potraži zagrljaj kada mu je potreban.

             Mnogi roditelji ne znaju da se deca baš njima požale za sve ono što se dešava u njihovim porodicema i da od njih dobijaju reći utehe. Vaše dete zajedno sa njima i ostalom decom čine veliku porodicu u kojoj ima i ljubavi i nesuglasica, svađa i mirenja,... Sve ono što postoji u svakoj porodici. Ako možete, pomozite mu da sa sobom ponese lepe uspomene iz vrtića. Ako ne možete,nemojte mu ni odmagati svojim postupcima i stavovima. Sigurno će se bolje snaći sam, prateći svoj osećaj.

"Uživanje u gledanju dečije lepote i sreće,

 čini da moje srce bude preveliko za telo."

Razvijanje samopouzdanja kod dece

Čarolija nastaje kada veruješ u sebe!

              Pozitivno vrednovanje sebe i verovanje u sopstvene mogućnosti i sposobnosti imaju veliku ulogu u životu svakog čoveka. Deca koja imaju samopouzdanja se ne libe da probaju nove stvari, da istražuju, da preuzimaju inicijativu, pa i da pogreše, jer veruju u sebe i znaju da će im trud doneti samo dobre stvari koje će im koristiti u daljem životu. Dok deca sa niskim samopouzdanjem ne preuzimaju inicijativu, oslanjaju se na druge i teško prihvataju kritike na svoj račun. Zbog svog lošeg mišljenja o sebi, sa poteškoćama se nose sa svakodnevnim izazovima. Neuspehe teško podnose i shvataju ih tragično.

              Dobra vest je da samopouzdanje nije urođena osobina. Ono se stiče vremenom. Na samopouzdanje značajno utiče okolina i mišljenje drugih. Ovde nastupate Vi, dragi roditelji. Sliku o sebi, svojim kvalitetima, sposobnostima, izgledu prvo dobija od Vas. Vi ste njegovo "ogledalo". Način na koji mu iskazujete ljubav, na koji ga kritikujete i hvalite ima značajnu ulogu. Vaš zadatak je da prihvatite svoje dete sa svim njegovim odlikama ličnosti i da ga zavolite , ali i da mu pomognete da upozna i zavoli sebe. 

              Roditelji greše kada, po svaku cenu, žele da promene određene osobine svog deteta, koje smatraju da će mu odmoći u životu. Zatim mu govore kako zbog toga nešto neće moći da uradi, da postigne, kako je zbog toga lošiji od drugih i na taj način mu kreiraju uverenje da manje vredi, da nije dovoljno sposobno, što direktno utiče na razvoj njegovog samopouzdanja.

              Deci je u prirodi da istražuju, da po prvi put urade nešto, ali tu često nastaje problem, jer roditelji znaju da kažu: "Nisi to dobro uradio. Ne radi se to tako. Nemoj ni da pokušavaš, još si mali za to." Umesto da pohvale njegovu inicijativu, njegovu želju da sazna i nauči nešto novo, dete dobija niz uvreda, koje utiču na njegovu sliku o sebi.

                Pokažite detetu da imate poverenje u njega i njegove sposobnosti. I kada nešto ne uspe da uradi, ohrabrite ga da pokuša ponovo. Naučite ga da iznova pokušava, jer će mu to doneti uspeh na svim životnim poljima. Samim tim izrašće u osobu, koja neće tako lako odustajati, u osobu koja će se boriti za ono što želi, što je čini srećnom, bezobzira na trenutni neuspeh. Ako dete usvoji da na neuspeh gleda kao na motivaciju da se poboljša, da se potrudi vise, kako bi postigao ono što želi, onda će biti osoba koja će hrabro koračati kroz život sa osmehom na licu i verom u sebe.

                  Zašto je važno da se roditelji ovoliko posvete razvoju samopouzdanja svoje dece? Zato što vreme u kome deca danas odrastaju je znatno drugačije i surovije po mnogim parametrima. U modernom svetu, preko medija i društvenih mreža, plasiraju se norme i kalupi u koje treba da se uklopiš. Zato svaka različitost u odnosu na okolinu, može prestavljati ozbiljan problem za decu koja rastu i formiraju svoju ličnosti u takvom okruženju. Vrlo često se deca suočavaju sa sudom svojih vršnjaka. Kako Vi možete da mu pomognete u situaciji kada mu kažu da je ružan, glup, smotan, debeo,...? Recite mu da je super,takav kakav jeste. Ako Vam kaže da to mislite zato što ste njegovi majka ili otac, odgovorite:"Zar moje mišljenje ne vredi? Upravo zbog toga vredi, jer te poznajem najbolje."

                  Samopouzdanje ne gradi time da nam svi govore kako smo najbolji, a da znamo da sve glumimo kako bi nas prihvatili. Samopouzdanje ne gradimo time da smo uvek u pravu, nego time da se ne bojimo pogrešiti. Biti najbolji znači biti ono što jesi, trudeći se  da izvučeš svoj maksimum iz sebe. Nije potrebno da te prihvati okolina, već da ti prihvatiš i zavoliš sebe.

Pričajte sa svojom decom kao da su najmudrija, najbolja, najlepša i najčarobnija bića na Zemlji, jer ono u šta veruju, to će i postati!

Važnost materijalnih stvari u odrastanju

Deci vaš poslovni uspeh ne znači ništa.Ona žele roditelje i svejedno im je da li ste poznata glumica, direktorka banke ili domaćica.

             

               Deci nije bitna raznovrsnost i količina hrane koja je na stolu. Bitno im je ko sa njima sedi za stolom. Nije im bitno koliko igračka košta,već ko se sa njima igra. Ako mislite da ćete sreću i ljubav svoje dece "kupiti" materijalnim stvarima. Grešite! Ni vama, ni detetu novac ne može pružiti sreću, ljubav, radost,... Ali zato može zagrljaj, poljubac, osmeh,...

                

                 Roditelji, koji se odluče da svoj život posvete karijeri, kako bi svom detetu pružili bolji život, treba prvo da shvate šta je potrebno detetu za srećno detinjstvo. Vaše prisustvo niko i ništa ne može da zameni. Zarađujete i plaćate osobu da vam čuva dete od jutra do mraka, a vi u toku dana nemate da mu pružiti ni pola sata svog vremena. Da li smatrate da joj ta osoba može pružiti ljubav i toplinu, koja mu je neophodna?

                  Dete, vremenom, zbog nedostatka roditeljske ljubavi, gubi samopouzdanje. Oseća se odbačenim. Preskupa igračka mu ne može zameni poljubac i zagrljaj roditelja. Željan roditelja, počinje da privlači njihovu pažnju. U početku to mogu biti pozitivni gestovi. Ali kada su roditelji preokupirani svojim poslovnim obavezama, tome ne pridaju značaj. Pošto su deca inteligentna bića, ona to primećuju i traže drugi način, kojim bi to ostvarili. Poznato je da, u većini slučajeva, roditelji primećuju kada deca naprave neku štetu, kada se ne primereno ponašaju na javnim mestima,... Onda reaguju i to na neprimeren način (grde dete, tuku ga,..). Zatim sledi kazna. Oduzimanje stvari koje voli. Znajte, to ga ne boli. Boli ga još jedno odbacivanje osoba, koje voli najviše na svetu, osećaj da je odbačen i sam. Traži krivca u sebi. Problem nastaje kada zbog "mrvica" ljubavi, koje mogu da budu neiskrene, prihvata i grčevito se vezuje za ljude, koji nemaju dobru nameru. Za ljude koji od njega žele materijalne stvari, ne obazirući se na njegova osećanja. Veliki broj ljudi, koji ovo dožive, budu razočarani u svet u kome  žive, u ljude, koji ga okružuju,... Budu razočarani u sebe! Nažalost, želeći da ublaže duševni bol, odaju se porocima.

                Zato je važno da napravite balans između poslovnog i privatnog života. Kada ste na poslu, fokusirajte se na poslovne obaveze i maksimalno se posvetite, kako ih ne biste donosili u vaš dom. Tako ćete imati više vremena, koje možete kvalitetno da iskoristite sa vašom porodicom. Vreme koje ćete posvetiti jedni drugima i ispuniti ga divnim emocijama. Ne zaboravite da živimo u materijalnom svetu i veoma je značajno negovati plamenite osobine, koje svaki čovek poseduje, samo su potisnute, kako bi se bolje uklopio u taj svet. Biti saosećajan čovek, koji ima emocije i iskazuje ih, nije sramota. Naprotiv, može biti velika prednost u odnosu na ostale. Ulažite u duhovni razvoj svoje dece, jer je sve materijalno prolazno i prazno.

Odgovornost u vaspitanju

Nije "S' kim si, takav si",nego si takav kakav jesi s' kim god da si!

              "Društvo ga je pokvarilo", koriste roditelji, koji svoju odgovornost i krivicu za nepoželjno ponašanje svog deteta, prebacuju na druge tj. na društvo koje ga okružuje. Jedini odgovorni su oni, jer vaspitanje počinje od prvog dana života i imali su dovoljno vremena da detetu "usade" moralne vrednosti, lep način ponašanja i izražavanja. Jer vaspitanje polazi iz kuće i traje čitavog života.
             

               Unutar porodice razvija se biće, koje poseduje osnovnu kulturu, samopouzdanje, samopoštovanje, svest o sebi i okolini, o drugim ljidima i njhovim osećanjima, kriterijume po kojima će birati ljude koji ga okružuju, o dobrim i lošim stvarima, koje mu svet pruža,... Takvo dete neće imati problem kada "sutra" bude deo tog društva. Dete se ne vaspitava ni u vrtiću, ni u školi, ni na ulici, ni kod rodjaka,... Već u kući u kojoj ste mu vi uzori. Ono samo, na svim ovim mestima, demonstrira ono što su videli i naučili od vas.

               Još jedna od zabluda je da dete treba upisati u neku vaspitnu-obrazovnu ustanovu i da se tu završava  vaša uloga u vaspitanju deteta.  Deca se ne vaspitavaju u vaspitno-obrazovnoj ustanovi. Najbolji primeri su grupe, gde borave deca prema kojima se isto ophodi, gde svi imaju istu osobu koja im svojim primerom demonstrira poželjno ponašanje, a svako se od njih ponaša drugačije. I kada osobe koje su školovane za rad sa decom, pokušaju da utiču na ponašanje deteta, ono u većini slučajeva, stvara otpor i govori: "Ovako isto radi moja mama. / Ovo me je tata naučio. I ja ću nastaviti ovo da radim!" Vaspitno-obrazovni radnici ovo treba da prihvate i da poštuju različitosti. Oni nisu odgovorni za ponašanje vašeg deteta, već ste vi. I ne treba deca da nam izlaze iz škola i vrtića kao roboti, kojima je "ugrađen" isti šablon ponašanja. Na vama je da odlučite kako želite da se vaše dete ophodi prema vama, drugim ljudima, ali što je najbitnije, kako će se ophoditi prema sebi. Jedino osoba koja voli i poštuje sebe, može to prižiti i drugim ljidima.

                Zapitajte se, zašto nikada nećete čuti od roditelja "Društvo ga je načinilo boljim čovekom". Sve i da pretpostavimo da se tako nešto dogodi, roditelji tog deteta će odmah sve zasluge prepisati sebi. Ali će isto to društvo i okriviti za sopstvene propuste u vaspitanju svog deteta. Treba biti objektivan, sagledati svoje ponašanje upućeno detetu i prihvatiti i pohvale i kritike upućene na račun njegovog vaspitanja. Deca iz svojih porodica treba da izlaze kao najbolji ambasadori roditelja i svojim primerom da motivišu druge da se poboljšaju.