Da li je bolje da Vas se dete plaši ili da Vas poštuje?

 Najlepši poklon, koji jedno dete može da dobije u životu, jeste roditelj koji zna kako da mu bude i prijatelj i uzor i autoritet.

U odnosu roditelj-dete mora da postoji balans. Roditelj, u zavisnosti od trenutne situacije, zauzima stav i primemereno reaguje. Šta se pod tim podrazumeva?

Ukoliko dete ima potrebu da Vam ispriča tajnu, tada ćete mu biti najbolji drug. Ali u situaciji, koja može da bude opasna po njega, zauzećete autoritativniji stav. Pogotovo kada je dete mlađeg uzrasta. Svakako, možete razgovorom da mu dočarate da nešto bije bezbedno za njega. međutiv, veliki broj dece ne može da razume, previše im je apstraktno. Već želi da proba, kako bi se samo uverilo.

Kod dece treba negovati radoznalost i istraživački duh, jer tago uče i stiču iskustva. Ali ne uvek ... Na primer, govorite detetu da ne pipa ringlu, uato što je vruća. Tada mu sigurno nećete dopustiti da se samo uveri, jer će se opeći. Preostaje im samo da Vam veruju na reč. Ovo važi za sve životne situacije. To je put koji nije lak i iziskuje punu posvećenost roditelja i doslednost, pre svega. Deca će vam uvek "opipavati puls" i čekati da popustite, da odustanete od svog stava i dozvolite im da oni urade ono što žele.

Roditelji, u veoma ranom uzrastu, gube poverenje kod dece, jer ih stalno plaše. Veštice, policajci i razni drugi drugi opasni likovi, sigurno u određenim sutuacijama brzo umire dete, da ne kažem uplaše. To se roditeljima sviđa, jer je brzo i efikasno. A deca, koliko god mala bila, shvataju da su to prolazne pretnje i da roditelji time žele, na što lakši način da prouzrokuju poželjno ponašanje. Ubrzo nakon toga, roditeljska reč gubi na značaju. Roditelji, zarad trenutnog mira i poslušnosti, mogu zauvek da izgube kredibilitet, koji im je najpotrebniji u starijem uzrastu, adolescenskom periodu. 

Do tada već treba da se stvorio odnos pun poverenja. Kada roditelj kaže da nešto ne može, dete da prihvati, jer ga to tada nije slagao i sve što mu je govorio, bilo je za njegovo dobro i nije bila ugrožena njegova bezbednost. Razumevanje stava, koje nije proisteklo iz ličnih strahova roditelja, već zbog opasnosti koja je moguća da se dogodi.

Smatrate li da dete treba da Vas se plaši, da se samo Vi pitate i da sve mora da bude onako kako Bi kažete, bez argumenata i obrazloženja. Takvo dete će prvi trenutak, bez Vašeg prisustva, iskoristiti da isproba i uradi sve ono što mu branite, kako bi došlo do nekog saznanja. Zbog čega je to zabranjeno, kakve su posledice i ostala pitanja na koja mu niste dali odgovor. Takve situacije mogu da budu veoma opasne, pa čak i kobne, a Vi niste prisutni i nemate kontrolu nad onim što se događa. 

Zato je važno da dete nauči, koje ponašanje je poželjno i zbog čega, šta je opasno, kako se ophoditi prema drugima, kako reći "NE" ukoliko ti se ne dopadne predloženo. Samo takvo dete stvara svest o sebi i preuzima odgovornost za svoje ponašanje. Budite uvereni da će se isto ponašati u Vašem prisustvu i u trenucima kada niste pored njega. Uspeh roditeljstva se ogleda u ponašanju deteta, kada mu roditelj nije prisutan. Tada se vidi od čega je satkano dete i kakav je odnos roditelj-dete.

Budite im prijatelj, saslušajte ih bez osuđivanja i dodelite savet, a ne kritiku. Budite im osoba, koju poštuju i zarad toga neće uraditi nešto što će Vas naljititi, razočrati, rasplakati. Ljubav i postovanje su ključ svagog uspešnog odnosa i kada je prisutno u jednoj porodici, niko spolja ne može negativno da utiče na Vas.

"Želim da ti kažem..."

"Da li me pažljivo slušaš?" 

        Kada Vam se dete obrati rečenicom "Želim da ti kažem...", morate ga saslušati, šta god radili u tom trenutku. Sve ostavite i pažljivo poslušajte šta Vam govori. Zašto je bitno da ga tog trenutka saslušate? Zato što ima potrebu tog trenutka da ispolji svoje emocije. Ako kažete "Posle ćeš mi reći", prekidate mu tok misli i zaboraviće šta je želeo ili će posle reći deo, bez suštine koja je najvažnija. 

         Mnoga deca dugo u sebi čuvaju svoje misli i osećanja, koja ih muče. Nemaju hrabrosti da ih kažu naglas. Obično samo jednom skupe hrabrost da kažu i ako tada nemate vremena, to može da ima i negativne posledice. Iz perspektive odrasle osobe, to nije ništa strašto. Dok dete to doživljava sasvim drugačije. Možda ga je neko povredio svojim rečima, koje mogu zauvek da utiču na njegovo samopouzdanje. Nekada možda nije shvatio da se neko našalio i previše ozbiljno to prihvati. Deca drugačije shvataju i prihvataju neke stvari. Zato trebati popričati sa njima. Razjasniti odmah, dok je sve sveže u njihovim malim glavama.

        Kada dete želi da Vam kaže kako se oseća, gledajte na to kao na najveći životni blagoslov. Jedino razgovorom možete da dođete do rešenja problema. Dete, koje čuva u sebi sve što ga muči, obično ima traume i nesigurnosti u sebe, koje ga prate kroz ceo život. 

        Trudite se da naučite dete da razgovara o stvarima koje ga muče, da problem kada se ispriča i podeli sa nekom osobom, brže i lakše se dolazi do rešenja. Steknite poverenje kod njega i objasnite mu da ćete uvek biti tu za njega i da može sve da Vam ispriča. A to ćete postići samo ako ga ne osuđujete i ako znate da sve što  izgovori sačuvate za sebe, da ostane između vas. Stvorite odnos sa detetom u kome je normalno da se dele i dobre, i loše stvari. Vi treba da budete inicijator toga i svojim premerom mu pokažete da nije sramota govoriti o svojim osećanjima. Da sve što se desi jednom čoveku je normalno, i da je sve to sastavni deo života. Pogodovo u periodu odrastanje, kada se čovek preispituje, upoznaje sebe. Tada dolazi do različitih stvari, ali to sve stvara životno iskustvo. I odrasli prave greške, i oni imaju pogrešne izbore, bivaju povređeni od strane drugih osoba,... 

        Zato je i Vama, kao roditelju, dozvoljeno da potražite savet od deteta, da potražite njegovo viđenje i mišljenje. I nemojte se iznenaditi ako dobijete bolji savet od njega nego od neke odrasle osobe. Deca imaju razvijenu intuiciju i bolje procenjuju od odraslih u mnogim situacijama. Zato neka Vam deca budu najbolji prijatelji i pažljivo slušajte jedni druge, jer sigurno nećete osetiti izdaju i osudu. Već samo razumevanje i bezuslovnu ljubav, koja postoji samo između roditelja i dece.

Predrasude o interesovanjima i željama dece

Strah može da bude najveći neprijatelj sreće!

       Roditelji, vođeni brigom i strahom za budućnost svoje dece, utiču na njihove izbore. Smatraju da ako dete sluša određenu vrstu muzike, postaće narkoman, jer ljude koji vole taj žanr "bije" takav glas 

ili ako igra video igrice, postaće nasilnik, koji ide ulicom i maltretira ljude. 

       Ne treba biti sklon generalizaciji i etiketiranju osoba na osnovu njihovih hobija, interesovanja, sklonosti prema određenim stvarima. Svako ima sopstveni doživljaj muzike, filma, knjige,... Kod svake osobe se "probudi" drugačija emocija. Kada vidite da Vaše dete pokazuje interesovanje prema nečemu, posmatrajte ga. Vidite kako se oseća, koliko vremena i truda ulaže. Ako to radi srcem i ako ne primećujete nepoželjno ponašanje deteta, budite mu podrška. 

       Briga može biti izazvana neznanjem. Razgovarajte, postavite mu pitanja o stvarima koje vam nisu jasne, dopustite mu da Vam prenese svoju emociju, impresiju,... Budite otvoreni za nova saznanja. I tada ćete ga razumeti. Iskreni budite i recite mu strahove, mišljenje i dozvolite mu da Vam pomogne u razumevanju. Roditelji ponekad ishitreno donose zaključke, odbijaju mogućnost da ih sopstvena deca nauče nečemu, misleći da su oni stariji i pametniji. Što često nije tačno, jer što je osoba mlađa, veću želju ima da istražuje, ispituje, saznaje nove stvari, prikuplja nove informacije. Dete uči od roditelja, ali i roditelj od deteta. Zato svoj ego stavite po strani i pažljivo saslušajte šta dete ima da Vam kaže.

        Kada razumete motiv Vašeg deteta, njegovu želju za nečim, lakše ćete prihvatiti i podržati ga da istraje u onome što ga čini srećnim. Ne zaboravite, pojedinim ljudima je hobi postao posao i beskrajno uživaju u tome. Dok su se drugi odrekli svog hobija zbog straha, koji im je usađen u detinjstvu, da se od toga ne može živeti. Na Vama je da odlučite iz koje perspektive ćete sagledati stvari i doneti sud o nečemu. 

Od dece se može mnogo naučiti! Pre svega, kako roditi stvari iz čiste ljubavi, gde interes ne postoji.

Koliko Vam je važna sreća Vašeg deteta

Mnogi roditelji će da urade sve za svoju decu,

osim da ih puste da budu srećna.

          Svi misle da znaju šta je za nekoga dobro, šta će mu doneti mir i spokoj. Pogotovo roditelji. Gledajući iz svoje perspektive, savetuju decu, utiču na njihove odlukе poučeni ranijim iskustvima, namećujući im ciljeve, koji oni nisu ostvarili.  

           Postoje životni šabloni za koje se smatra da ćeš biti srećan, jedino ako ih osvariš određenim redosledom i to do određenog vremena(završiti fakultet, zaposliti se, venčati se, dobiti decu i to sve do 30 godina života, jer si posle "mator"). Ovo nije recept za srećan život! Sreća je stvar izbora. Kada ovo naučite i sebe i Vaše dete, živećete srećniji život. Sreća je i kada Vas pogrešan izbor dovede do pouke ili životne lekcije, koja će učiniti da postanete bolji čovek. Zato ih pustite da sami biraju i verujete da će ih njihovo srce odvesti na mesta gde će se osećati dobro. Čovek dok diše je živ i kada oseti potrebu nešto da uradi, tada je pravi trenutak, bezobzira koliko ima godina i šta drugi misli o njegovom izboru.

           Roditelji greše kada utiču na izbor profesije svog deteta. Misle da će im određeno zanimanje doneti više novca, ne razmišljajući koliko će im doneti zadovoljstva i sreće. Ni završen fakultet nije garancija uspešnog i srecnog života. Imate i ljude sa nižim stepenom obrazovanja, koji na posao odlaze i vraćaju se sa osmehom na licu, prateći svoj san, svoju pasiju, zarađujući na pošten i pristojan način. S' druge strane imate fakultetski obrazovane ljude, kojima su roditelji nametnuli njihovo buduće zvanje,koji su suštinski nesrećni, jer nisu pratili svoj san i interesovanja. Svakoga dana ići i raditi ono što ne volite, zarad toga da se zadovolje očekivanja roditelja, nije dobar izbor. Pre svega, nije dobar izbor takvih roditelja, koji to nameću deci. Nezadovoljstvo takvim životom, kad tad izađe na površinu, a tada se osoba oseća prazno i ljuto, prvenstveno na sebe, jer nije poslušala svoje srce, doživotno kriveći svoje roditelje za svoj život.

            Takođe, roditelji smatraju i da će bolje od svoje dece izabrati ljude, koji će ga okruživati tokom života, bili to prijatelji ili partneri. Jedina osoba, koja to može da uradi je samo dete. Ono najbolje zna kako i koliko ga cene kao osobu, sa kim mu je lepo da provodi vreme, sa kim se najviše smeje,... Vaše je da ga naučite da ne pristaje na ništa manje od onoga što ga čini srećnim i ispunjenim.

Uspešan i zadovoljan roditelj je onaj koji gleda u svoje dete,

koje sa osmehom na licu korača kroz život!

Kako naučiti dete da rešava sukobe sa vršnjacima

Da li pametniji uvek treba da popusti?

              Deca često dolaze u sukob jedni sa drugima oko različitih stvari. Nekada su uzrok igračke, nekada preotimanje drugova, sukob mišljenja,... Ti sukobi su veoma burni i žustri, ali kratkotrajni, jer su kod dece emocije pojačane. Roditelji na njih gledaju subjektivno i doživljavaju ih kao pravi atak na njihovo dete. Zaštitnički nastrojeni, prave veliku grešku mešajući se u sukob. Vređaju drugo dete, obraćaju mu se povišenim tonom,... Tom prilikom, svesno ili ne, povređuju drugo dete, braneći svoje.  Kako bi se Vaše dete osećalo da se strija osoba tako ophodi prema njemu?

               
             Jednom merom merimo reč kada je upućujemo ljudima oko sebe, a drugom merom kada je neko uputi nama.

              

              Ono što Vi možete da uradite kao roditelj je da se ne mešate u njihove sukobe i da naučite dete kako da brani sebe na što bezbolniji način. Veoma je važno da se kod deteta ne razvije agresija, da to ponašanje ne bude nekulturno i nevaspitano. Već da se na pristojan način, verbalno odbrani. Da zna da pronađe rešenje koje će svima ići u korist. Između dve osobe treba da postoji kompromis,  da niko ne bude ugrožen i omalovažavan. Kod deteta treba razviti toleranciju i svest da nije ono uvek u pravu, da zna to da prizna i sebi i drugima, da razume postupke drugih i da rečima može rešiti sve nesuglasice.

               
               Kada uradi ili kaže nešto nepristojno, pitati ga kako bi se ono osećalo da se njemu to dogodi ili ako se desila slična situacija, podsetiti ga na njegova osećanja. Deca najbolje osveste šta je dobro, a šta loše, kada bar u svojim glavicama dožive tu situaciju i po toj emociji donose zaključak.

                Naučiti dete da ne otima, već da lepo zamoli da mu se nešto da, da svoje nezadovoljstvo ne ispoljava fizičkim nasrtanjem na drugo dete. Kod dece treba razvijati toleranciju i strpljenje, jer će mu to pomoći da druge osobe i sukobe sa njma sagleda sa više strana i izabere ono što će mu doneti mir, a ne stres i nervozu. Nekada će popustiti i skloniti 

se, a nekada hrabro stati i braniti svoj stav.

Značaj kreativnosti za razvoj deteta

Zavrnite rukave i osetite čari mašte i kreativnosti.

         U koliko današnjih domova možemo naći olovke, flomastere, tempere, blok broj 5, sveske? A i ako ih ima, da li se koriste? Na koji način ih možemo iskoristiti za razvoj dece?

             Nekada su deca zabavu nalazila u svim navedenim stvarima. Istraživala su nove mogućnosti, ispoljavala svoju kreativnost, svoje emocije, razvijala maštu i što je najvažnije, razvija finu motoriku. Jedna od boljki današnjeg vremena je što smo sve ove stvari zamenili tabletima, pametnim telefonima, a zabrinjavajuće veliki broj dece ne zna pravilno da drži olovku. Deca treba da znaju da koriste moderne tehnologije, jer je to ono što čini njihov svet.  Ne treba ni zapostavljati olovku i papir, jer su i oni, još uvek u upotrebi.

           Dragi roditelji, nije dovoljno samo odvesti dete u vrtić, uzeti ga posle celodnevnog boravka u njemu, pustiti mu crtani ili dati da igra igrice na tabletu i da se tu završava rad na njegovom razvoju. Sve i da je dobilo i naučilo sve što mu je potrebno u vrtiću, zar ne biste želeli i Vi da učestvujete. Pretpostavimo da Vaše dete pohađa vrtić u kome dobija sve što mu je potrebno za svestran razvoj, zar Vam ne bi pričinilo zadovoljstvo da pojedine stvari ponovite sa njim i utvrdite napredak svog deteta? Ili ako je situacija drugačija, da mu pomognete u razvoju.

             Roditelji znaju da kažu kako su kupili bojanku, a da dete neće da boji ili svesku, a neće da crta i da je to bačeno u ćosak sobe. Otkriću Vam jednu tajnu. Ni u vrtiću im ne daju prazan papir i bojice, kažu da crtaju, ako im se crta. Naravno, da neće svi crtati. Tako ophođenje neće kod dece izazvati prijatan osećaj, neće ih zaintrigirati da ispolje svoju maštu i osećanja. Tome treba da prethodi priča sa interesantnim likovima i radnjom, razgovor o stvarima koje su im se dogodile ili ono o čemu maštaju. Nakon toga, kada oni u svojim glavama vide sve to, onda mogu da prenesu na papir.

            Vi, kao roditelji, treba da se prepustite toj avanturi zajedno sa njima. Svoja uverenja da ne znate da crtate i da niste talentovani za umetnost, ostavite po strani. Deci nije potrebna lepa slika, ona imaju razvijenu maštu i ako im kažete da neki simbol prestavlja nešto, usvojiće i neće tražiti sličnosti sa realnim objektom. Važno je da sa svojim detetom provedete vreme ispunjeno zabavom i smehom, uz to naučiti ga nečemu. U takvoj prijatnoj atmosferi, brže i lakse će usvojiti stvari, koje su značajne za njegov razvoj, a i Vi ćete uzivati u tome.

           Odredite sa detetom kada ćete imati kreativnu radionicu. Svakog sledećeg puta koristite neki drugi materijal. Teme koje ćete koristiti za inspiraciju neka budu raznovrsne i drugačije, jer će one detetu držati pažnju. A Vi pratite razvoj Vašeg deteta i iskoristite te aktivnosti kako bi usvojilo i naučilo nešto novo. Za ove aktivnosti ne treba Vam puno novca. Nekoliko papira, bojice, tempere, plastelin, stara odeća, dobro raspoloženje i spremni ste da kroz igru pozitivno utičete na razvoj svog deteta. Obratite pažnju na razvoj fine motorike, koja će se vremenom poboljšavati. Razgovarajte sa njim, postavljajte mu pitanja, tražite da Vam opisuje ono što je uradilo i na taj način utičite na razvoj govora. Možete da razgovarate o biljkama, životinjama, koje crtate ili pravite od plastelina i na taj način će dete naučiti nešto novo. Uporedjujte veličine, prebrojavajte ono što je "izašlo" iz vaše kreativne radionice. Možete da pravite i igračke, muzičke instrumente,... Možete šta god poželite, samo se "naoružajte" dobrim raspoloženjem i ideje će same doći.

         Najvažnije je da se deca osećaju dobro dok stvaraju. Umetnost će im pomoći da povećaju svoje samopouzdanje i dati mogućnost da eksperimentišu i omogućiti da slobodno prave greške, nalaze rešenja, formirajući nove načine razmišljanja, koje će primeniti u svakodnevnom zivotu.

Kako da svom detetu olakšate boravak u vrtiću

Pomoziti svom detetu da zavoli vrtić

              Susret sa novom sredinom može biti traumatično iskustvo ili nešto čega ćemo se sećati sa osmehom na licu. Prilikom tog prvog susreta, na naš doživljaj te sutuacije utiču priče, koje smo čuli o tome. Doživljaju drugih ljudi nam kreiraju sliku o nečemu nepoznatom i nesvesno izazivaju dobru ili lošu emociju, zavisno od priče koju su nam ispričali.

               Zato je važno da dete pripremite za polazak u vrtić. Potrebno je da duži vremenski period pričate o onome što ga tamo očekuje. Nije dovoljno da mu nekoliko puta pre polaska kažete da je tamo lepo i da to pozitivno utiče na njegov utisak o vrtiću. Najbolje bi bilo da o svemu što se događa u toj vaspitno-obrazovnoj ustanovi razgovarate sa svojim detetom. Način na koji ćete mu govoriti o svemu tome, na njega će ostaviti veliki utisak.

               Kada dete polazi u vrtić, veoma je vazno da mu objasnite zbog čega će morati da boravi u nepoznatoj prostoriji sa decom, odvojen od Vas. Deca su razumna bića i ako im kažete da idu u vrtić zbog toga što Vi radite i ne mogu sama da brinu o sebi dok ste Vi na poslu, da su bake i deke zauzete svojim obavezama i da ne mogu da ih čuvaju ili bilo koji drugi razlog. Deca će razumeti da za njihovo dobro ih ostavljate negde gde će im biti pružena briga i sve ostalo što im je neophodno dok su odvojena od Vas. Recite im i da će biti mnogo dece sa kojom će se družiti, deliti igračke, zajedno jesti i spavati, ali i da će neko od te dece plakati, jer je tužno zbog toga što mu roditelji nisu prisutni. Jedan od najvećih šokova detetu je susret sa vrtićem prvog dana u kom deca plaču i ono zbunjeno stoji i razmišlja šta li im to rade, pa su svi uplakani. Ali kada zna da je razlog tuga zbog razdvajanja od roditelja, onda može da ih razume i uteši. Da, da ih uteši. Oni međusobno komuniciraju, kao i odrasli, razumeju jedni druge i dele savete kako bi se nešto lakše prebrodilo. 

               Još jedna bitna stvar, nemojte ih lagati da ćete se vratiti za 10-20 minuta. Iako, kod mlađe dece nije razvijen pojam o vremenu, oni na osnovu količine aktivnosti koje se dese u toku dana, mogu da procene da li negde boravili dugo ili kratko. Ako već želite da mu date neku smernicu, neka to bude neka aktivnost u vrtiću posle koje čete doći npr. posle ručka,posle spavanja,... Nemojte mu obećavati, ako niste sigurni da ćete do tada stići. Oni će se osećati loše, zato što odmah pomisle da ste ih zaboravili i da će ostati u vrtiću, jer se niste pojavili do tog trenutka. Deca tek u starijim vaspitnim grupama gube taj strah da će biti zaboravljena od strane roditelja. Zato im stalno govorite kako ćete doći po njih, kao i prethodnih dana i da stalno mislite na njih dok ste razdvojeni. To će im mnogo značiti.

             Na kraju, najvažnija stvar- Vaš stav o vrtiću i vaspitačima. Vrtić je mesto puno ljubavi, razumevanja i pažnje, ne samo usmereno prema deci, već i prema roditeljima. Poželjno je da to bude obostrano. Imajte razumevanja da u toj velikoj kući boravi mnogo dece, kojoj se treba podjednako posvetiti. Nemojte biti sebični i misliti samo na svoje dete. Mislite o svom detetu, kao biću, koje boravi u kolektivu gde postoje interni dogovori i pravila koja doprinose stvaranju prijatne atmosfere. Npr Roditelj kaže detetu da ne treba da spava. To dete onda za vreme spavanja, pravi buku i onemogućava drugoj deci, kojoj je potreban san, da se odmore. Ili da ne učestvuje u aktivnostima, a ono koristi taj trenutak da sabotira i decu i vaspitača u vaspitnom-obrazovnom radu. U ovakvim i sličnim situacijama samo je jedno dete na dobitku, dok ostala deca ispaštaju. Smatrajući ovo ispravnim postupkom, samo svom detetu nanosite štetu. Kolektiv ga neće prihvatiti, jer deca ne žele da doživljavaju neprijatnosti. Pogotovo od svojih vršnjaka.

            Takođe, Vaš stav o vaspitačima je veoma značajan. To su osobe koje ostavljaju veliki pečat na naš život. Njihovi postupci i mišljenje o nama ostavljaju dubok trag. Zbog toga se, Vi kao roditelji, podrudite da Vašem detetu taj odnos ostane u lepom sećanju. U današnje vreme, oni provode više vremena sa decom, nego roditelji. Nažalost, bolje ih i poznaju. Roditelji greše kada u prisustvu dece komentarišu postupke vaspitača, nazivajući ih pogrdnim imenima. Kakvu sliku stvarate detetu o osobama, kojima ste ga poverili dok ste Vi odsutni? Da li to Vašem detetu može doneti dobro ili loše? Ako se sa nepoštovanjem ophodite prema njima, razmislite šta Vi i Vaše dete dobijate za uzvrat.

             Pre svakog napada na njih, dobro razmislite kako će se sve to odraziti na Vaše dete i da li je vredno toga. Imajte na umu da će detetu biti prijatnije, ako pokažete malo više razumevanja i postovanja. Ne treba da spustite kriteriju i opravdavate sve postupke. Ali ako možete da reagujete bez napada, sa predlogom za poboljšanje, Vašem detetu će doneti samo dobrobit. Naučite svoju decu da u njima vide osobe, koje su tu za njih. Potrudite se da dete sa njima izgradi odnos, koji se zasniva na poverenju i poštovanju. Naučite ga da im se obraća. Da im kaže, ako mu nešto ne prija, ako ga nešto boli, da postavi pitanje u vezi nečega što ga muči, da potraži zagrljaj kada mu je potreban.

             Mnogi roditelji ne znaju da se deca baš njima požale za sve ono što se dešava u njihovim porodicema i da od njih dobijaju reći utehe. Vaše dete zajedno sa njima i ostalom decom čine veliku porodicu u kojoj ima i ljubavi i nesuglasica, svađa i mirenja,... Sve ono što postoji u svakoj porodici. Ako možete, pomozite mu da sa sobom ponese lepe uspomene iz vrtića. Ako ne možete,nemojte mu ni odmagati svojim postupcima i stavovima. Sigurno će se bolje snaći sam, prateći svoj osećaj.

"Uživanje u gledanju dečije lepote i sreće,

 čini da moje srce bude preveliko za telo."